AN­DRI­JE­VI­CA – Pi­ta­nje is­ko­ri­šća­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa, a pri­je sve­ga vo­de­nog po­ten­ci­ja­la, bi­la je jed­na od glav­nih te­ma ko­ja je u go­di­ni za na­ma obi­lje­ži­la de­ša­va­nja u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca. Po­red iz­gra­đe­ne dvi­je mi­ni­e­lek­tra­ne na vo­do­to­ci­ma Bra­da­va­ca i Pi­šev­ske ri­je­ke, ko­je su u po­sje­du pred­u­ze­će „Ig­ma“ vla­sni­štvo Igo­ra Ma­šo­vi­ća bra­ta pred­sjed­ni­ka op­šti­ne An­dri­je­vi­ca Sr­đa­na Ma­šo­vi­ća, na­ja­vlji­va­no je po­di­za­nje još de­se­tak slič­nih po­stro­je­nja. To je iza­zi­va­lo oštre re­ak­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­štva ko­je je uvje­ra­va­lo da će svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma bra­ni­ti da do­đe do re­a­li­za­ci­je ovih pro­je­ka­ta. U to­me su pred­nja­či­li mje­šta­ni an­dri­je­vič­kih se­la Trep­ča, Tre­šnje­vo, Za­br­đe i Sla­ti­na tra­že­ći od Vla­de Cr­ne Go­re da pod hit­no po­ni­šti od­lu­ku o da­va­nja kon­ce­si­je za iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na na di­je­lu vo­do­to­ka Gra­di­šnji­ce i Tre­pač­ke ri­je­ke. Oni su tvr­di­li da se ra­di o po­gub­noj od­lu­ci po nji­ho­va se­la i da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da se re­me­ti pri­rod­no ko­ri­to ri­je­ka. Na­gla­ša­va­li su da se pla­ni­ra­ne elek­tra­ne mo­gu gra­di­ti sa­mo pre­ko njih mr­tvih i da to Vla­da i in­ve­sti­tor tre­ba da ima­ju na umu.
- Ri­je­ka Gra­di­šnji­ca sa svo­jom oko­li­nom pred­sta­vlja pra­vi pri­rod­ni bi­ser. Za­to je vi­še ne­go su­lu­do do­zvo­li­ti da ne­ko, zbog lič­nog bo­ga­će­nja, kre­ne da gra­di mi­ni­e­lek­tra­ne i da ta­ko ra­za­ra i re­me­ti ne sa­mo ko­ri­to ri­je­ke, ne­go i ci­je­li pro­stor ko­ji se na­sla­nja na nje­ne oba­le. Za­to smo nad­le­žni­ma ja­sno po­ru­či­li da mo­ra­ju da shva­te da je in­te­res se­la pre­či od po­je­di­nač­nih in­te­re­sa moć­ni­ka bli­skih ak­tu­el­nom re­ži­mu – is­ti­če mje­šta­nin Bran­ko Ka­stra­to­vić.
On je pod­sje­tio da je in­ve­sti­tor, pra­ve­ći pri­stup­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce, ru­šio prak­tič­no sve što mu se na­šlo na pu­tu.
-Iz­vo­đa­či ra­do­va su uni­šti­li i za­tr­pa­li jaz za na­vod­nja­va­nje ko­ji je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za sve sta­nov­ni­ke Tre­šnje­va. Ogrom­ne ko­li­či­ne ka­me­na i dr­ve­ća su do­spje­le u ko­ri­to ri­je­ke Gra­di­šnji­ce,a po­ru­še­no je i na sto­ti­ne ku­bi­ka bu­ko­vog i dru­gog dr­ve­ta. Jed­no­stav­no, pri­či­njen je pra­vi eko­lo­ški zlo­čin ko­ji ni­ko­me ne mo­že slu­ži­ti na čast. Sa­da, po­sto­ji re­al­na op­as­nost da zbog na­go­mi­la­nog ka­me­na i dr­ve­ća do­đe i do pre­gra­đi­va­nja ri­je­ke i stva­ra­nja je­ze­ra na po­je­di­nim mje­sti­ma. Pu­ca­njem bra­na aku­mu­li­ra­na vo­da bi mo­gla po­je­di­na se­la da srav­ni sa ze­mljom. Za­to još jed­nom po­zi­va­mo od­go­vor­ne u Vla­di Cr­ne Go­re da pod hit­no na­lo­ži pod­go­rič­kom pred­u­ze­ću „De­kar Hi­dro“ D.O.O. , ko­je je iz­vo­di­lo ra­do­ve, da ko­ri­to ri­je­ke Gra­di­šnji­ca vra­ti u pr­vo­bit­no sta­nje i od­u­sta­ne od da­ljih ra­do­va, dok za ta­ko ne­što ne bu­de ka­sno – is­ta­kao je Ka­stra­to­vić.
Sta­tus pr­vo­ran­gi­ra­nog po­nu­đa­ča za vo­do­to­ke Mo­jan­ska ri­je­ka i Kut­ska ri­je­ka ste­kao je kon­zor­ci­jum „Kut­ska i Mo­jan­ska“ ko­ga či­ne Gre­en So­lu­ti­ons d.o.o. Pod­go­ri­ca, za­tim Po­po­vić Elek­tro si­stem d.o.o. Pod­go­ri­ca i Hi­dro­e­ner­gi­ja Mom­nte­ne­gro d.o.o. Be­ra­ne. Taj kon­zor­ci­jum je 2016. go­di­ne sa Mi­ni­star­stvom eko­no­mi­je za­klju­či­lo ugo­vor o kon­ce­si­ji za iz­grad­nju ma­lih hi­dro­e­lek­tra na po­me­nu­tim vo­do­to­ci­ma. U plan­skim do­ku­men­ti­ma se na­vo­di da će po­me­nu­ti kon­zor­ci­jum na Mo­jan­skoj ri­je­ci gra­di­ti tri mi­ni hi­dro­e­lek­tra­ne, a na Kut­skoj ri­je­ci dvi­je.
Uz uče­šće, pred­stav­ni­ka broj­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, udru­že­nja, kul­tur­nih i jav­nih rad­ni­ka i slo­bod­nih in­te­lek­tu­a­la­ca mje­šta­ni Pot­ko­mo­vlja su se pro­ti­vi­li ova­kvoj od­lu­ci po­ru­ču­ju­ći da oču­va­nje pri­ro­de mo­ra bi­ti na pr­vom mje­stu i da čo­vjek od nje ima vi­še ko­ri­sti ne­go od iz­grad­nje mi­ni-elek­tra­na. U vi­še na­vra­ta su kon­sta­to­va­li da bi re­me­će­nje vo­do­to­ka na na­čin ka­ko je to pla­ni­ra­no od­lu­ka­ma Vla­de Cr­ne Go­re pred­sta­vlja­lo pra­vi eko­lo­ški zlo­čin. Na­gla­ša­va­li su da ovo ni­je ni­ka­kva po­li­tič­ka pri­ča, već iskre­no na­sto­ja­nje da se spri­je­či da­lja de­va­sta­ci­ja pod­ruč­ja ko­je se na tu­ri­stič­kim ma­pa­ma knji­ži kao pri­vlač­na i atrak­tiv­na de­sti­na­ci­ja.
- Kroz iz­grad­nju mi­ni-elek­tra­na na ri­je­ka­ma sje­ve­ra za­vla­če se ru­ku u dr­žav­nu ka­su i u dže­po­ve sa­mih po­tro­ša­ča. Do­volj­no je re­ći da sva­ki po­tro­šač uz ra­čun za stru­ju od sto eura pet eura iz­dva­ja za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je, od­no­sno za taj­ku­ne ko­ji gra­de mi­ni­e­lek­tra­ne na na­šim ri­je­ka­ma. Bi­lo bi mno­go pa­met­ni­je da se no­vac ko­ji se iz­dva­ja za sub­ven­cij­nje vla­sni­ci­ma elek­tra­na usmje­ri za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, jer od elek­tra­na ko­je se gra­de po do­sa­da­šnjem mo­de­lu lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti. Pi­tam se da li zbog ne­či­jeg lič­nog bo­ga­će­nja tre­ba da do­zvo­li­mo da se na­še ri­je­ke u pot­pu­no­sti uni­šte – is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­šu­ti­će Mi­le­ta Đer­ko­vić.
Za raz­li­ku od ve­ći­ne mje­šta­na pred­sjed­nik op­šti­ne An­dri­je­vi­ca Sr­đan Ma­šo­vić tvr­di da iz­grad­nja mi­ni­e­lek­tra­na pred­sta­vlja sjaj­nu raz­voj­nu pri­ču za ci­je­li kraj. Po nje­go­vom tvrd­nja­ma kon­ce­si­o­na­ri će od ostva­re­nog pro­fi­ta na ime pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je zna­čaj­na sred­stva opre­dje­lji­va­ti Op­šti­ni An­dri­je­vi­ca o če­mu go­vo­re i ugo­vo­ri ko­ji su pot­pi­sa­li sa Mi­ni­star­stvom eko­no­mi­je.
Tač­no je da je iz­grad­nja mi­ni­e­lek­tra­ne na Tre­pač­koj ri­je­ci po­sta­la di­sku­ta­bil­na i naj­vje­ro­vat­ni­je od nje ne­će bi­ti ni­šta. Me­đu­tim, svi osta­li pro­jek­ti ko­ji se ti­ču iz­grad­nje dru­gih mi­ni­e­lek­tra­na ima­ju pu­nu po­dr­šku lo­kal­ne upra­ve. Od tih elek­tra­na u op­štin­sku ka­su sli­je­va­la bi se po­za­ma­šna sred­stva ko­ja će se ko­ri­sti­ti za mo­der­ni­za­ci­ju pu­te­va i re­a­li­za­ci­ju dru­gih zna­čaj­nih pro­je­ka­ta. Do­volj­no je re­ći da je Op­šti­na An­dri­je­vi­ca na ime kon­ce­si­o­nih na­kna­da ove go­di­ne od dvi­je ma­le elek­tra­ne ko­je su iz­gra­đe­ne na na­šim vo­do­to­ci­ma pri­hop­do­va­la oko 30.000 eura. Uz to iz­grad­njom mi­ni­e­lek­tra­na otvo­ri­la bi se no­va rad­na mje­sta što bi sve za­jed­no uti­ca­lo na za­u­sta­vlja­nje iz­ra­že­ne mi­gra­ci­je lo­kal­nog sta­nov­ni­šta. To zna­či da su kon­sta­ta­ci­je da na­rod ne­će ima­ti ko­ri­sti od elek­tra­na pot­pu­no ne­tač­ne – na­veo je Ma­šo­vić, do­da­ju­ći da će elek­tra­na ko­ja se gra­di na gra­skom vo­do­vo­du go­di­šnje Op­šti­ni An­dri­je­vi­ca, kao nje­nom sto­po­stot­nom vla­sni­ku, do­no­si­ti do­ho­dak od oko 300.000 eura.D.J.


Mje­šta­ni Ulo­ti­ne šti­ti­li šu­mu

Uz pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je, mje­šta­ni Ulo­ti­ne su mje­se­ci­ma od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja tra­ži­li da ob­u­sta­ve sje­ču šu­me ko­ja se na­la­zi iz­nad nji­ho­vog se­la. Is­ti­ca­li su da šu­ma u ga­zdin­skoj je­di­ni­ci Pi­šev­ska ri­je­ka - Ze­le­tin, odje­lje­nje 25 i 26, pred­sta­vlja za­štit­ni po­jas iz­nad Ulo­ti­ne i da bi nje­na sje­ča do­ni­je­la ve­li­ke pro­ble­me lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu. Na nji­ho­ve za­htje­ve nad­le­žni ni­je­su od­go­va­ra­li po­zi­tiv­no.
- Mo­ra­li smo sa­mi da bra­ni­mo na­še šu­me i vo­de jer od njih za­vi­si naš da­lji op­sta­nak u Ulo­ti­ni. To će­mo ra­di­ti i u na­red­nom pe­ri­o­du u na­di da će nad­le­žne in­sti­tu­ci­je shva­ti­ti da je da­lja de­va­sta­ci­ja ovog pro­sto­ra po­gub­na za sve nas –is­ti­če mje­šta­nin Ulo­ti­ne Ra­de Vla­ho­vić.


Elek­tra­ne tre­ba da gra­di dr­ža­va

Iz NVO „Pe­ru­ći­ca“ sma­tra­ju da bi tre­ba­lo do­ni­je­ti po­seb­ne pla­no­ve na osno­vu ko­jih bi, uz ra­ci­o­nal­na rje­še­nja, je­di­no dr­ža­va mo­gla da gra­di mi­ni­e­lek­tra­ne.
- Si­gur­no da tre­ba raz­mi­šlja­ri u prav­cu ra­ci­o­nal­nog is­ko­ri­šća­va­nja vo­de­nog po­ten­ci­ja­la na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća, ali ne na na­čin ka­ko se to da­nas ra­di. To zna­či da bi dr­ža­va mo­ra­la da usvo­ji du­go­roč­nu stra­te­gi­ju gdje bi ona je­di­no mo­gla da gra­di po­stri­je­nja za pro­iz­vod­nju stru­je. U sve­mu to­me tre­ba po­seb­no vo­di­ti ra­ču­na o oču­va­nju pri­rod­ne rav­no­te­že i in­te­re­su lo­kal­nih za­jed­ni­ca i to kroz do­dje­lu kon­ce­si­o­nih na­kna­da u vi­si­ni i od 80 od­sto, jer je to je­dan od na­či­na da se uti­če na po­ve­ća­nje op­štin­skih bu­dže­ta, a sa­mim tim i stan­dar­da gra­đa­na sje­ve­ra Cr­ne Go­re – na­gla­si­li su iz NVO „Pe­ru­ći­ca.